Полача, као и сва друга села у Книнској Крајини, је скуп засеока. Полачани као једно су имали много тога заједничког, али сваки засеок је често био прича за себе. Ође ћемо покушати да представимо људе и догађаје посебне за сваки засеок. Засеоци су представљени не по азбуци него по географском положају, почевши са истока, од Цвите. Подинарје је насељено од истих фамилија као на Полачи, па их нећемо посебно набрајати.

Ђурићи     Чимбури      Вучковићи     Боснићи      Мирковићи     Ивекићи      Букве     Тодоровићи      Ћулићи     Пећери      Вранићи     Лазићи      Радиновићи     Чеке      Тутуши     Андићи      Ђаковићи     Драгичевићи      Билбије     Малићи      Маглови     Миливојевићи      Тице     Баше      Држци    Радуловићи     Црногорци      ...И све што нам је било заједничко...

За ову страницу нам требају ваши прилози. Пошаљите на полачани@полача.ком

Вучковића клапци, често заједно са Боснићима, ишли су љети на купање на Крчић, ђе би се натјецали коће скочити са веће литице на Сакановцу. Мој ујак Јовука је био побједник. Једанпут је Бешо скочио и разбио главу од литицу у води. Једном тако кад су пошли Бићи, Бебан и Бешо са осталима на Крчић, испрати и' баба Аница са клетвом:

"Ајте ђаво вам наваку покупио, не треба вам ићи кући ако се угушите!"

Прилог од Жељка 08-3-2001

Мој дид Нине и Ћућина би често заглавили код Билога у гостиони, и враћали би се кући прилично касно у мрак. А тамо кад нема мјесечине не види се прст пред оком.

И тако би се они упутили Миљовића улицом, пјани ки земља. Дошли би до Шкавића, скоро пред кућом, и стали да смотају дуван. То би им узело скоро уру, и онда, пошто би запалили, кренули би даље. Али проблем би био у томе да нијесу имали појма у којем правцу иду, па је "даље" било уназад, завршили би назад код задруге, код Билога.

Дешавало се да су цијелу ноћ ишли кући и никако доћи.

Ћућина и Нине, браћа по чаши

Прилог од Жељка 27-6-2000

Стоји група људи у задрузи код Башице, међу њима Јошо Булић и Ђурина Перановић, један поред другога.

Поче Ђурина да се кеси: "Људи моји, дапрдим ти га тветој недиљи, има едан чојек ође, стоји крај мене, али га ја нећу рећи. Дошо ја на едну тарацу и ништа се живо не види од прашине. Кад тамо тај чојек бруси тарацу, и дапрдим ти га тветој недиљи, само му се очи виде, он сав у прашини." А Јошо гледа уњга и вели: "Е чојека, ајде ије говна!"

Прилог од Жељка 27-6-2000

Сједи неколико људи на зидићу код задруге, међу њима и Нине Вучковић. Кад ево ти и Иле Цвијића, звани Рогле.

Вели му Нине: "Ајде зетино, сједи ође крај мене, да прољудикамо зера."

 "Е оћу ја сјетити крај тебе, шташ ми ти!" вели Рогле.

А Нине ће нато: "Чекај сад ћу се ја посрати онђе, па сједи крај њега!"

Прилог од Жељка 27-6-2000