Полача, као и сва друга села у Книнској Крајини, је скуп засеока. Полачани као једно су имали много тога заједничког, али сваки засеок је често био прича за себе. Ође ћемо покушати да представимо људе и догађаје посебне за сваки засеок. Засеоци су представљени не по азбуци него по географском положају, почевши са истока, од Цвите. Подинарје је насељено од истих фамилија као на Полачи, па их нећемо посебно набрајати.

Ђурићи     Чимбури      Вучковићи     Боснићи      Мирковићи     Ивекићи      Букве     Тодоровићи      Ћулићи     Пећери      Вранићи     Лазићи      Радиновићи     Чеке      Тутуши     Андићи      Ђаковићи     Драгичевићи      Билбије     Малићи      Маглови     Миливојевићи      Тице     Баше      Држци    Радуловићи     Црногорци      ...И све што нам је било заједничко...

За ову страницу нам требају ваши прилози. Пошаљите на полачани@полача.ком

Ође ћете наћи пјесмице које су изникле из народа, пјевали их момци и цуре на прелима, сајмовима и код оваца... Пјесмице као што су "Цура ћаћу везала за бајам, спавај стари ја одо на сајам". ...И безброј другије:

• Мој се драги у ауту воза, а ја јадна у кршу код коза.
• У мог драгог у мога невена, сат на руци а казаљке нема. Кад упитам колико је сати, а он не зна одговор да врати.
• Мој драгане јабуко са гране, брала би те ал не смјем од нане.
• Дођи драги дођи срећо свака, дођи драги биће уштипака.
• Ја свог драгог познајем у мраку, јер му клапће жица на опанку.
• Мисли мала од буковог пања, ево драгог биће миловања.
• Види ти се по очима мала да се не би пуно отимала.
• Од ракије нема боље жене, по три дана она љуља мене.
• Мала моја свога ћаћу вежи, кад ја дођем да наме не режи. Мој драгане вежи и ти свога, па нек реже један на другога.
• Мој је ћаћа направио срање, забранио са прага пишање.

Ево најновије прилога, од Јове Лакановића, хвала Јово, прићерај ту кариволу, неби ли шта још испало из ње :)

• Мисли мала кад се напитура да јој неће за вечеру пура.
• Ја сам своја саломио леђа преносећи цуре преко међа.
• Шта си мала тако рано легла, до зоре би пилиће излегла.
• Волио ме па вели да није, шарене га уједале змије.
• Свекрвице нашла сам ти згоду, дубок бунар и ледену воду.
• Питају ме ђе ми драги ради, чува овце и дво магаради.
• Дабогда се преврнула наме приколица пуна удовица.

• Волим вола који добро вуче и цурицу кад се гола свуче.
• Дај ми мала а шта ће јој бити, нећеш у њој купус киселити.
• Мала моја зашто ли је штедиш, ја је жељан а ти на њој сједиш.
• Мала ми се милим богом клела, дала би ти да сам је начела.
• Ајмо мала на Марјанушу да те средим ки комушу.
• Дабогда ме страшило у страни женске гаће на грабовој грани.
• Дођи драги, дођи биће ти је, још ни мува на њу пала није.
• Женићу се и ја од Обровца, свака цура руњова ки овца.
• Женме ћаћа или ме утуци, не могу га држати у руци.

• Мала моја и твоја је пукла, цјепаница скојом си ме тукла
• Мала моја на ливади мрда колац да извади. Мрдала ил немрдала, извадит га нећеш мала
• Мала моја високи јаблане, јел ти мјесец видио табане
• Мала моја ђе си ме довела, међу јеле и ноге дебеле
• Чувам овце, мрче ми се Гара, мили боже коме би је дала
• Подеро сам опанак на пети, па ми стално рупа на памети
• Дођи драги, немој без алата, нова ћемо пробијати врата
• Киша пада и у прозор кврца, моја Анка оће да се санка
• Мој драгане било да си који, моја те се Бркуља не боји
• Мој драгане убио те бого, ја ти дала а ти њеси мого

Ево и једног прилога за ову страницу, од младог пјесника са Полаче Зорана Тодоровића - Дарића.

Полачани по бијеломе свијету, отишли сте ко птице у лету,
доће вријеме, вјерујте у Бога, стићи ћемо до огњишта свога.

Ко се врати и обиђе крај, може мирно и умријети знај.
Боже мили вјерујемо теби, а Полачу носимо у себи.

Овај прилог је од још једног младог Полачког пјесника Данијела Маглова-Лакановића, који нажалост није више међу нама, пјесма једној планини - Динари. Хвала Данијел.

ЈЕДНОЈ ПЛАНИНИ

Теби што нагониш облаке у празан ход, грохотом са сунцем, лелујаш и ткаш. Теби што под плаветнилом личиш на брод, огромним тијелом посрнулом снаге даш.

Теби, што јесени позлаћују скут, а бисерно иње плете величанствен сјај. Теби, што си их у амбисној ноћи извела на пут, крилато вјечна и горда, твоја нарав нема крај.

Теби, што си метеоре бацила ми у сан, љубим твоје буре, пјесме и лавине звук. Теби што одгурнеш ехо и најавиш дан, кад зажмурим, ни у самоћи не чујем мук.

Теби, што стасита гора младеж је тек, уснуле јеле дворкиње, уз храстова бој. Теби што се молим за пронађен љек, шумама твојим и камену са дуга безброј.

Теби, што рушевине кваре твој вид, рукама бранила си синова крв. Теби што бескрајно близу је наше тврђаве зид, нема нас више, знам да самоће гризе те црв.

Ова пјесма је посвећена планини Динари, која се некад виђела са прозора моје куће. Д. Маглов, Јануар 1998 

Враћа се наглуви Илија из млина и треви га комшија на путу. Вели комшија:

-Добројтро Илија!

-Ево идем из млина.

-Добројтро вељо!

-Мељу, мељу.

-Ма добројтро јебо ти ја жену!

-Немош од навале!

Прилог од Ђуре 01-6-2001

Деведесетије година група клапаца, музичких ентузијаста, набавила је музичку опрему и започела са свакодневном свирком у сали Полачког дома.Групу су сачињавали:

Саша Вучковић - Сале, ритам гитара

Данијел Маглов - Даћо, бас гитара

Синиша Миливојевић - Симо, бубњеви

Страхиња Миливојевић - Страле, хармоника

За назив групе постојало је неколико опција: КРАЧУНИ, ПИКАВЦИ ИЛИ ЋИКЕ, БАКОВИ..... али су се на крају назвали ПРАЗОВИ. Полачки ПРАЗОВИ су прашили народњаке, punk, па и blues. Сигурно и најбоља ствар коју су урадили је био

Полача Блуз

I was born in village Полача
My mother was a чобаница
And my father especially пољопривреда
On the Christmas кад се кити шмрека
And пршут, крува испод пека
They are coming гости из далека
In the morning када пјевац крепа
Пољубиш ми краву испод репа
На Полачи када буде сајам
Цуре ће нам долазит у најам
Ој Полачо вода ће ти стићи
Кад на "оном" излегу се тићи
Испред Дома све делије сједе
Жене раде, они небо гледе.
   

Компилација стихова Маре Мејића

Пјевац пјева у кући на греди
Бјеж отален убићу те стоцом

Купала се вода у бунару
Ој дјевојко нијеси више цура

Идем селом и носим бандеру
Шта те брига што ја немам струје

Идем селом и вијугам тијелом
Алај сам се напуцала жмара