Тамо далеко крш и камен, далеко од очију а
срцу близу, слике роднога краја мога пред очима ми стоје у низу.
Прва је слика моја кућа, друга је слика моје село, трећа је слика
цијела Лика, камење личко, велико, бијело.
Бијело камење и бијело стадо, пастирска пјесма што се чује, и сада
када сам далеко често ми срцем одјекује.
Зато се питам често пута живјећи ође у туђем крају, дал' је и теби
к'о мени сада, чезнеш ли замном завичају.
Рада |